Manjinske grupe predstavljaju posebno ugroženu kategoriju u jednom društvu, a među njima je i romska populacija sa kojom aktivno radimo u našim Centrima za podršku porodici
Romska populacija u Srbiji suočava se sa mnogim izazovima, poput loše materijalne situacije, slabe konkurentnosti na tržištu rada, izostanka ličnih dokumenata, nedovoljne uključenosti romske dece u obrazovni sistem, učestalog napuštanja obrazovnog sistema, nestabilnih izvora prihoda i uslova stanovanja, kao i diskriminacije kojoj su izloženi kako u društvu u kom žive, tako i od strane pojedinih institucija.
U pitanju je zajednica koja je primorana da se drži zajedno, a pripadnici iste su jedni drugima najveća podrška i zato funkcionišu kao jedna velika porodica. Višegeneracijsko nošenje sa mnogostrukim problemima još više doprinosi zatvorenosti i marginalizaciji pripadnika romske manjine, koji iz ovog razloga ostaju da žive u neformalnim naseljima u kojima su upućeni jedni na druge.
Predrasude, nepoverenje i sumnje koje razvijaju kroz život doprinose da strahuju da u svoj dom i živote prime nova lica, i zato se, pri prvom kontaktu sa nama, pitaju li zaista možemo da im pomognemo. Kada prepoznaju da razumemo njihove običaje, da im ukazujemo osnovno ljudsko poštovanje, i da imamo dobru nameru, stvara se atmosfera poverenja i prihvatanja. U takvoj atmosferi otvara se prostor za rad u kom su članovi porodice spremni da naprave značajne promene, usvajaju načine na koje dugoročno mogu da se nose životnim izazovima, te da preuzmu aktivniju ulogu i mesto u društvu. Ono što je specifično za rad sa romskim porodicama jeste da su izuzetno motivisani i posvećeni ostvarivanju ciljeva koje zajedno postavimo.
Kada razgovarate sa roditeljima i decom, shvatate da su njihove želje, pa čak i strahovi jednaki kao i kod svake druge porodice. Roditelji za svoju decu žele da budu srećna, da završe školu, pronađu posao i da žive život koji će biti sa manje neizvesnosti i patnje u odnosu na pretke. Dečije želje ne poznaju granice. Oni žele da budu fudbaleri, policajci, lekari i maštaju o tome da sve to da postignu uz dosta igre i zabave.
Zbog svega navedenog rad sa romskim porodicama je izazovan, ali lep. Zahteva naše vreme, posvećenost i strpljenje. Ponekad je potreban dug i intenzivan rad sa porodicom kako bi postigli barem mali napredak. Ipak, ti mali koraci koje postignemo čine i nas i porodicu srećnim, jer znamo da smo na pravom putu, a sve sa ciljem da deca odrastaju u sigurnom i podržavajućem okruženju.
Svaki 8. april u svetu je posvećen upravo Romima, a mi smo ponosni na činjenicu da smo deo njihovog sveta i života tokom čitave godine.
Centar za podršku porodici Zemun
