Na šta prvo pomislite kada kažete “rutina”?
Većina nas najpre pomisli na one svakodnevne aktivnosti koje gotovo po automatizmu obavljamo, od pranja zuba, kupanja, pripreme za školu ili posao, obroka u određeno vreme, kao i odlaska na spavanje.
Iako rutina neretko ima negativnu konotaciju, ona i te kako ima svoje dobre strane, naročito za decu. Ona im daje daje osećaj sigurnosti, predvidljivosti događaja, ujedno pružajući priliku da steknu zdrave navike. Kada postoji rutina u životu porodice, a svakodnevne aktivnosti ponavljaju u određeno vreme tokom dana, kod dece se razvija osećaj sigurnosti, koja im daje utisak da mogu da “kontrolišu i predvide buduće događaje.“
Roditelji često nisu dosledni u svojim zahtevima i odlukama, pa se dešava da jedno veče insistiraju da deca odu u krevet u 21h, dok im već sledeće večeri dozvole da ostanu budna do ponoći. Slična situacija sreće se i kod dinamike ishrane, čime se deci šalje poruka da su naše odluke podložne svakodnevnim promenama. Tako, nesvesno, deci šaljemo pogrešnu poruku da nismo dosledni. Posledice su često brzo vidljive, a najčešće se ogledaju u “ubeđivanju” sa decom i objašnjavanje zašto nešto očekujemo od njih ili nešto treba da urade.
Kako bi sačuvali potrebnu energiju, neophodno je da budemo dosledi i da primenjujemo rutinu u zajedničkim porodičnim aktivnostima (na primer obrok u određeno vreme, pričanje priča za laku noć…). Rutina obezbeđuje i da se članovi porodice još jače povežu. Zato, iskoristite vaše male zajedničke aktivnosti da se dodatno povežete sa svojim detetom, zavirite u njegov ili njen svet, pružite im osećaj sigurnosti.
Ne zaboravite da kroz rutinu decu učimo dobrim navikamama – da se zubići peru pre odlaska u krevet i nakon buđenja, da je dobar san jako važan te biramo da zaspimo na vreme, da ruke peremo pre obroka, da na vreme slažemo knjige za školu kako bi bili spremni i odgovorni. Vremenom će, ponavljajući ove aktivnosti, deca početi i samostalno da ih obavljaju.
Rutinu je naročito važno zadržati u stresnim situacijama kao što su preseljenje, promena škole, razvod roditelja, rođenje deteta, vanredno stanje… Stresne situacije mogu kod deteta probuditi uznemirenost, strah, nesigurnost, osećaj gubitka kontrole, a upravo kroz rutinske aktivnosti deca vraćaju poljuljani osećaj sigurnosti, predvidljivosti i stiču doživljaj da, i u stresnim situacijama, odredjene aktivnosti ostaju nepromenjene.
Uživajte u roditeljstvu!
